Imam bajaldi

Možete li zamisliti da je neko jelo toliko lijepo, zanosno, posebno da se od njega onesvijestite?

Znam da se čudite pitanju, ali ono postoji, i zove se Imama bajaldi, i u prevodu sa turskog doslovno znači “Imam se onesvijestio”. Legenda kaže da se izvjeni Imam nakon što je probao ovo čudesno jelo onesvijestio, kako i zašto mnogi su pokušali dokučiti…tajna ostaje i na njoj počiva naša legenda. Možda je razlog u ljepoti, možda u  savršenoj harmoniji ukusa, možda u njegovom pomalo neobičnom izgledu… jedno je sigurno, od gladi nije… Nastavi čitanje

Pita od patlidžana

Pitaću vas dva pitanja:

1.Omiljena  pita?

2.Omiljeno jelo od patlidžana?

Do prije neki dan mene bi zbunila ova dva pitanja , ovako u paru. Ali, nakon što sam je konačno i isprobala, posle mnogo mnogo hvaljenja, moj odgovor na oba pitanja je isti:

Pita od patlidžana

Ne prevrćite okicama, burek nije pita, burek je pitac :-), i da od svih ostalih pita ovo je najbolja…probajte pa komentarišite, i ja sam sumnjala, ali sad čvrsto vjerujem u recept koji vam pišem… Nastavi čitanje

Ratatouille

RatatouilleObožavam da gledam kulinarske filmove, obožavam i crtaće. I onda je potpuno jasno da je jedan od mojih omiljenih filmova Ratatouille (Ratatui), i čuvena parola ‘Svako može kuavti’

Nekako se i sama pomalo pronalazim u toj rečenici. Inženjer sam, a ne kuvar. Pa opet za mojom trpezom mnogi uživaju. Lijepo kaže šef Gustav , svako može kuvati.

Priznajem i da sam za rataui prvi put čula baš kroz istoimeni sjajni crtani, i da već godinama maštam o toj savršenoj kombinaciji povrća koja je čak i mračnog Egoa vratila u djetinjstvo i izmamila mu osmijeh na lice.

Ove godine odlučili smo praviti baštu, i jedan od mojih tajnih planova  bio je uzgojiti one divne tamno zelene i žute tikvice, kojih nema na mojoj pijaci, kako bih napravila ratatui. I uspjela sam, tikvice su porasle, i već prve urbane su završile upravo u ratatuiu. Jedan od mojih malih životnih planova, ovim sjajnim obrokom je ispunjen …

Nastavi čitanje

Salata od rotkvica i mladog luka

Salata od rotkvicaOd kud salata od rotkvica i mladog luka?

Od kud – pa iz moje bašče 🙂

Ove godine smo se zadali u vrtlarstvo. A mi gradska đeca, koja biljke prepoznajusamo  po tezgama na pijaci. Pa zamislite kakva nam je sve ovo avantura. Pričat ću vam uskoro cijelu priču, a sad samo malo- da vas zainteresujem…

Dakle napravili smo bašticu, posadili svakojaka čudesa i onda trčali s posla da vidimo je li šta novo niklo. A niklo je svašta , juhuhuhu.

Prvo su probila pera mladog luka, odmah za njim zelena salata i rotkvice. Ipak rotkvice su bile rekorder u brzini rasta i količini. Ali ne bi ovo bila posebna bašta da smo sadili samo obične crvene rotkvice, našle su se tu i žute i ljubičaste— ma prava uživancija.

Moj muž obožava da ih gricka, onako samo posoljene, pa je danima uza se ima po zdjelicu rotkvica. Mislim da ih je pojeo više no u zadnjih 10 godina ( nije da brojim, ali eto brojim 🙂 )

I na kraju sam razmišljajući šta da radi sa svim tim silnim PRINOSIMA ( kako ovo žestoko zvuči, zar ne) malo i guglala. Receptići se uglavnom svode na salate, i ja izabrah najjednostavniju, onu za koju sam sve imala baš u mojoj bašči…

Nastavi čitanje

Sipana pita s jagodama

Sipana pita s jagodamaDAN

Ni u kakav dnevnik ovaj dan ne može,

Ovo ruglo danje, malodušno, sivo,

Ni kiše da se pokisne do kože,

Ni vjetra, ni sunca – ničeg živog.

I to tako tinja – izvan ljudi, mlako,

Niko tim ne živi. Vičem srdit vani:

Dane, đubre jedno, ne sviće se tako,

Gubi se natrag pa pristojno svani…

Vito Nikolić

Stihovi ovi dušu mi lome. Uvijek i iznova. A majski dani poludjeli sivi, novembarske gaće su obukli. Tmurni i hladni, zaboravili su izgleda kako zanosna mogu biti topla predvečerja, u koja bih s dragim zagrljena šetala.

Jedino jagode na maj mirišu s pjace, jedino one u stvarnost me vraćaju. Pa dok slažem sipanu pitu s jagodama u glavi prevrćem stihove…

…Maju, đubre jedno, ne sviće se tako,

Gubi se natrag pa propisno svani…

Nastavi čitanje

Čorba od špargli

Čorba od špargliŠpargle su se pojavile po prodavnicama, ali su bolesno skupe. 15-20 eura za kilogram uzgojenih špargli !!!

Moja majka bi na to samo rekla: Znaš koliko se pohovanih šnicli za to može napraviti, vojsku da nahraniš!?!

Znam da su špargle neopisivo zdrave, ali pitome, uzgajane, ipak ne smatram da trebaju u bescijenje da se prodaju…

A onda sam otišla na pijacu, i bum, divnog li iznenađenja. Divlje špargle, vezica za euro. Mala je vezica, ali divlje su divlje, cjenjenije i opet jeftinije od onih iz velikih marketa… Tu dileme nije bilo, kupujem  i za ručak i za repete 🙂 Nastavi čitanje

Surimi salata

Surimi salataKad je Dragan sa bloga Miris i ukus za aprilsku temu igrice  Ajme, koliko nas je zadao surimi kao namirnicu, pomislila sam da je prvoaprilska šala. Priznajem da nisam u prvom momentu ni znala šta je surimi.

Ali, ne kaže se džabe:

Ko nema u vu-gla ima u gugla 🙂 , i ja brzo otkrih šta je surimi – štapići krabe. Dobro, ne baš krabe, ali liče na njih…

Za divno čudo, pronašla sam ih u supermarket, pa iako u početku nisam planirala učestvovati u ovom krugu igrice, predomislih se… Nastavi čitanje

Žućenica na krompiru

Žućenca na krompiruS proljeća nas svaki novi dan obraduje novom biljkom. Bašte se polako formiraju i zelene, ali i priroda divlja, nedirana sprema nam svoje darove. Mnoge samonikle biljke imaju svoje mjesto u kuhinji, biljke koje željno očekujemo ii na pijadestal uzdižemo. Žućenica pripada toj klasi, divljih, samoniklih, obožavanih …

Iako je sama rijetko berem, imam ‘tetu od povjerenja’ na pijaci kod koje kupujem egzotiku… što bi moji momci rekli: opet si kupovala te čudne trave?

Za recept je zaslužna Svetlana koja me je davno savjetovala kako da napravim salatu od maslačka. Čekajući maslačak da ozeleni, isprobah ideju, pri čemu je žućenica preuzela glavnu ulogu… Nastavi čitanje

Ljetnji đuveč

Ljetnji đuvečSjećam se 90-ih, muke i neimaštine koja nas je tih dana pratila. Inflacije koja bi pojela platu prije negu su je roditelji i stigli dobiti. Trčanja sa ovećom kovertom u najbližu prodavnicu i razočarenja kako se od te gomile para može trgovati tek koja kesa riže i brašna, ako uopšte imate sreće da ih ima u prodavnici.

I dan-danas se pitam kako smo pretekli to doba i kako je moja majka uspjevala ni od čega ručak napraviti. Tad nismo birali hoćemo li peći but ili plećku, i koje egzotične začine ćemo staviti. Bili smo sretni samo kad je pun tanjir.

Ko je imao sreće, uspio je na par kvadrata zemlje, ponešto i uzgojiti, a te su se male bašte smatrale pravim bogatstvom.I mi smo bili na taj način bogati. Ponešto smo uzgajali u vrtu, i svježe domaće povrće bilo nam je dovoljno za obrok. Jedno od jela iz tog doba bio je ljetnji đuveč. Mamina brza i jednostavna kombinacija, bez suvišnih začina, a opet tako ukusna i vesela. Nastavi čitanje