Jesen se razbuktava i bašte lagano šarene. Tata ima mali voćnjak u kojem se nađu poneka smokva, dunja i nar. Nema voća tu dovoljno za velike i raznorodne zimnice, ali se ipak poneka đakonija pripremi. Tata redovno suši smokve, a mama pripremi slatko od dunja, pa cijele zime uživamo u kolačima, koji mirišu na slasnu zrelu i veselu jesen.
A ja i u petoj deceniji uživam u sitnicama kojima me moji predivni roditelji obraduju. Godina je mnogo, ali i dalje sam dijete koje mama i tata maze i paze. Meni djetinjstvo nikad nije stalo, iako sam već odavno i sama roditelj, ponekad sam i razmaženo derište koje uživa u pažnji koju na sebe skreće…
Ovih dana poželjela sam spremati džem od dunja. Tata je zabrinuto vrtio glavom, nisu dunje zrele, i nema ih mnogo, a mama ništa nije komentarisala…samo je iz špaiza, njene riznice blaga i čudesa, izvukla teglicu … kaže : prošlogodišnja,sakrila se, slučajno pretekla … Nastavi čitanje