Nekada ranije znale su se dame okupljati da uz kafu i domaće kolače raspredu pletiva i priče. Nije bilo televizije, Granda, Farme ni španskih ili indijskih serija. Gospođe bi sjedile i prepričavale dnevne događaje uz obavezno pitanje:” A jeste li čule dame moje da…”
Uz kaficu i kolače obavezno se služila višnjevača , takođe uz damsko nijekanje , ali i predomišljanje da se ipak proba samo malčice – tek na dno čaše. Koliko je zaista to malčice nikad nisam saznala, ali višnjevača je redovno znala zarumeniti obraze i razveseliti društvo.
Kako klinka bila bih veoma počašćena već samom idejom da pojedem jednu višnju iz višnjevače, dok baka i prijateljice heklaju i pričaju svoje ženske priče.
- 1 kg višanja (410 kcal)
- 1 kg šećera (4000 kcal)
- 1-1,5 l rakije (2300-3450 kcal)
- Štap vanile
Ukupno: 6710 – 7860 kcal
Višnjevača se lako sprema, čak mnogo lakše nego što sam zamišljala kao malena djevojčica. U oveću teglu se sipa kristal šećera da prekrije dno, pa se stavi red opranih višnji, opet šećer pa višnje i tako redom dok se tegla ne napuni i višnje i šećer potroše. Negdje na sredini možete ubaciti i prut vanile, ili jednostavno sipati 2-3 vanil šećera.
Na kraju se sve prelije domaćom rakijom (lozom), i tegla se dobro zatvori, da ne curi kad je izvrnete. Koliko će tačno rakije proći zavisi od tegle, meni je u onu veliku teglu od 3 kg prošlo oko 1,3l.
Tegla se stavi u prozor na sunce , da stoji 40 dana, s vremena na vrijeme u prolazu treba teglu prodrmati i izvrnuti kako bi se razbio šećer koji se taloži na dnu, kako bi se sav otopio. Na kraju višnjeveču prespete u boce, pa uživate u malenim gutnjajima i veselim pričama, uz posebno zadovoljstvo kad vam poneka višnja uleti u čašu…
Ili kao mi danas nazdravite višnjevačom za sve lijepo što se dešavalo prethodne godine , i sve ono što nam tek predstoji.
U zdravlje.
Preporučujemo:
Liker od rogača |
Kiseli krastavci |
Liker od drenjina |
Ukiseljena šargarepa |
