Nekada ranije znale su se dame okupljati da uz kafu i domaće kolače raspredu pletiva i priče. Nije bilo televizije, Granda, Farme ni španskih ili indijskih serija. Gospođe bi sjedile i prepričavale dnevne događaje uz obavezno pitanje:” A jeste li čule dame moje da…”

Uz kaficu i kolače obavezno se služila višnjevača , takođe uz damsko nijekanje , ali i predomišljanje da se ipak proba samo malčice – tek na dno čaše. Koliko je zaista to malčice nikad nisam saznala, ali višnjevača je redovno znala zarumeniti obraze i razveseliti društvo.

Kako klinka bila bih veoma počašćena već samom idejom da pojedem jednu višnju iz višnjevače, dok baka i prijateljice heklaju i pričaju svoje ženske priče. Nastavi čitanje →