E dragi moji, moram vam se pohvaliti jednim zaista velikim kulinarskim uspjehom.

Ne znam da li vi kuburite s malim nećejedima i kako s tim izlazite na kraj, ali ja sam se muka namučila. Dugo vremena su moji mišovi jeli samo Carnex viršle, Argetu junior i džigerice (moje, naravno).

Probavali smo sve, od moljakanja,podmćivanja, preko izgladnjivanja do ozbiljnih prijetnji…

Rezultat je bio NE, i zatvorena usta koja ništa ne otvara. Užas s kojim smo bili suočeni nastao je u vrtiću, svaki dan bi se vratili sa novom rečenicom, Miloš ne voli grašak, ne volim ni ja, Ana mrzi kupus… i tako redom… a onda su nastupile i ozbiljna objašnjenja tih budalastih nećejedastih navika:

    – mrzim karfiol, vidi kako mu je grdna faca

    – mama ja ne jedem crveno i zeleno

    – mrzim gulaš, ima Š

    – ne mogu da jedem malu ovcu

Kakvih smo se sve izgovora naslušali… 

Ipak, muku je prvo počela da razbija baka. Moja majka ima zaista debele živce i volju, pa je počela da kuva svakom klincu različito i uz razne priče i maštarije goveđa supa je postajala uzburkano more u koje plivaju piratski brododvi (knedle) i nezasite ajkule (komadići mesa i šargarepa), jabuke su postajele helikopteri, oblaci i kućice…zavisno od trenutnog raspoloženja…

 Ubrzo i ja prihvatih tu igrariju, mada sa mnogo manje mašte, i počeh mijenjati taktiku u kuhinji, što šarenija jela, raznolika, neobična, uz priče o njihovom porijeklu ili prostorima sa kojih dolaze, pa zajednička mješenja i ukrašavanja, i mic po mic uđe i poneka povrćka u redovni meni.

 Prvo sam krišom u većinu jela dodavala povrće pa miksala da se ne vidi, ali i taj korak sam već izbacila, ostale su još zelenjave (spanać, brokoli i raštan) da se savladaju i onda ću moći s ponosom reći da zaista imamo pun jelovnik… ali i ovo je već uspjeh.

 Naravno, i moji klinci vole brzu hranu, pa ipak već odavno je mamina pica proglašena najboljom, a faširane šnicle su najukusniji hamburgeri.

Roštilj najbolje pravi tata, a krompirušu i pancerote mama, burek još moram da utreniram, ali i ja ga volim iz pekare toplog, mirisnog masnog, pa se svi pomalo švercamo…

I kao što rekoh, svakim danom raste broj omiljenih jela, poneka pompezno a neka na mala vrata dolaze na sto. Nije Kuvaj za me nastao slučajno, već sam kroz blog pokušala zapisati sve varijacije na temu ‘oću jedem- neću jedem’, i podijeliti ideje kako i šta spremati i kako mišove zainteresovati da omaste brke.

Sad ulazimo u drugu fazu poznatiju kao ‘moja mama kuva najbolje’, i već nazirem da se trud isplatio i da moji nećejedi polako postaju gurmani sa jasnim predstavama šta vole, kada, kako i zašto… Jedino nas tinejdžer izluđuje 🙂 , on ne bira i jede kao beba na tri sata puni obrok, pa smo već u dilemi dizati kredit ili zaključavati frižider.

A sve vam ovo pišem zbog jučerašnjeg razgovora kojeg načuh kroz prozor. Skupili se klinci nakon ručka, pa se jedan hvali:

-Ih kako sam se najeo hamburgera!

Drugi odmah dodaje: Što je što se hvališ, ja sam pojeo cijelu picu!

A moj Balša glasom nirvane komentariše:

-Sve vam je to bezveze, da znate kako sam se ja najeo gulaša i pirea, dva tanjira sam pojeo!

 A meni srce k’o Lovćen, ma kuvaću ja i izmišljati  razne recepte i priče, još stotinu godina, samo da vi meni zadovoljno mljackate i u slast počistite tanjire…

• 700 g pilećeg mesa
• 50 ml ulja
• 3 glavice crnog luka
• 2-3 češnja bijelog luka
• 2 paprike
• 2 šargarepe
• 100 ml paradajz pelata
• Začin, biber
• 2 lista lovora
• Kašičica crvene paprike
• Feferona
• Kašičica brašna

Sitno izrezati luk, pa dinstati na ulju, na tihoj vatri.Kad se luk zacakli i omekša dodati papriku, šargarepu i meso isječene na kocke i pržiti dok meso ne promjeni boju. Dodati začine, promješati, naliti paradajz pelatom i vodom da ogrezne pa lagano krčkati 45 min do sat vremena.

Po potrebi dodavati pomalo vode. Kad je meso mekano i lista se pod viljuškom razmutiti u pola čaše vode vrhom punu kašičicu brašna pa je lagano ukuvati u gulaš da ponovo provri pa skloniti gulaš sa vatre da se prohladi.

Pileći gulaš je najljepši kad kombinujete batake i prsa, pa preporučujem da prije dodavanja brašna izvadite i očistite meso, i odstranite kosti. Tad možete i izblendati gulaš u lijepu kremastu masu, kojoj je onda potrebno veoma malo ‘zapržavanja’ odnosno zgušnjavanja brašnom.

Takođe ako volite pikantnije ukuse, pored uobičajenih začina možete dodati i feferone, čili ili obične ljute paprika…

Gulaš možete servirati uz bilo koji prilog neutralnog ukusa, a moji klinci od srca vam preporučuju jednostavan starinski krompir-pire… i ne zadoravite pripremiti malo veću količinu, jer pileći gulaš obavezno ide i repete, da prste poližete i da posle samo zadovoljno uzdahnete ‘uh, kako sam se najeo,disat ne mogu…’

Preporučujemo:

Mađarski gulaš

Juneće šnicle u gulašu

Boranija na gulašu

Gulaš s bundevom