Jagnjetina ispod sača

Najljepša je jagnjetina ispod sača. I jedino što je ljepše od same jagnjetine je krompir koji se pekao sa njom. Barem je takvo naše mišljenje, bilo do prije neki dan.

A onda smo ovu tvrdnju podigli na sljedeći nivo. Najljepši su jagnjetina i krompir ispod sača, kad ih mi spremamo u našem dvorištu…

Jesmo li ih majstorski spremili, ili smo vrzmajući se oko vatre dobro ogladnili, ne znam, ali znam da je u saču ostalo samo par kostiju , a ni njih nije bilo zadugo, brke su omrsili i Max i Luna, naše lajeve i alave ’komšije’…

Jagnjeći but (do 3 kg – oko 3350 kcal)
Senfa 3 kašičice (15 kcal)
Ljuta paprika (vegeta začin)
So
3 kg krompira (2640 kcal)
7-8 šargarepa (oko 250 kcal)
2 glavice luka (48 kcal)
4-5 paprika (110 kcal)
Čaša piva (129 kcal)
Grančica ruzmarina

Ukupno: 6542 kcal

But sam premazala senfom, pa natrljala solju i ljutom paprikom (koristila sam vegaeta mix koje se zove Ljuta paprika, a ima još ponešto u toj kombinaciji). Onda sam zarezala meso koliko sam mogla do kosti i posolila unutrašnjost.

Ovako pripremljen but čekao je 6 sati u frižderu.

Nama je ovo bio prvi put da spremamo sač. Iako smo ga kupili prije skoro 5 godina, sve smo se nešto skanjivali, da ga naložimo, ustvari nismo baš znali šta treba da radimo. Prije par mjeseci smo biliu Sarajevu i završili kratki ’kurs’ upotrebe sača…pa smo bili spremni za samostanu akciju 🙂

Potrebno je pripremiti dosta žara jer nešto će ispod, a nešto povrh sača.

Meso nije potrebno dodatno uljiti ili mastiti, jer će i samo pustiti dovoljno masnoće.Stavili smo prvo da se peče but, i samo ga zalili pivom. Ustvari ja sam planirala sipati pola čaše vode, no su momci, sipali ono što im se našlo pri ruci – ’ladno pivo.

But smo pekli oko pola sata pa smo, otvorili šač i dodali krompir i povrće koje smo samo blago posolili, očekujući da će i masnoća koju je meso pustilo biti već dovoljno slana.

Ponovo smo poklopili i zatrpali šač, dodali malo novog , vrelijeg žara i pekli još nekih 45 minuta.

Kako nismo bili baš sigurni, par puta smo provirivali, da vidimo u kom je stanju meso. I svaki put bi dodatno ogladnili kad bi ga ugledali, i namirisali.

Na kraju je meso doslovno padalo s kostiju, a povrće je popilo većinu sokova koje je pustilo pečenje, i bilo je začinjeno taman kako treba, za prste polizat.

Jagnjetinu i krompir ispod sača smo servirali uz grčku salatu, i kako je munjevito nestala sa stola, to ovaj put ne stigoh slikat jelo u tanjiru, a u saču ostali ’samo dugmići’…

Malo su momci grinjali zbog dima, pa su se malo hladili pivom, a na kraju kum reče:

Ko se dima ne nadimi, taj se mesa ne najede!

(Svaka mu je ka’ Njegoševa)