Bakina i mamina kuhinja su uvijek i svakome nešto posebno. Pa i kad odrastemo, odlepršamo i svijemo svoje gnijezdo, u kojem njegujemo naše malene ptiće često nas sitnica vrati u sopstveno djetinjstvo, u trenutke naizgled zaboravljene, no sačuvane duboku u srcu i najtoplijim uspomenama.
Mamino slatko kojim smo započinjali dan, dunje koje zanosno mirišu sa ormara slike su koje iznenada prostruje kroz glavu i izmame osmjeh na lice.
Slatko ne pravim, ne dočekujem goste kašičicom slatka i čašom vode, nestao je taj običaj, ko će ga znati zašto. Zaboravili smo ga, zanemarili, zaturili.
No mama donese teglicu, malenu, a u njoj slatko od dunja, zlatne kockice slasti, prošarane sjeckanim orasima, i ja se sjetih kako su nekada davno znale mirisati i mamina i bakina kuhinja, na dunje, vanilu i karanfić…
Dunje oguliti, izrezati na kockicei preliti hladnom vodom, tek da ogreznu. Stavit ih na jaku vatru da prokuvaju i kuvaju još par minuta. Ovim sprječavamo dunje da oksidiraju i potamne. Prokuvane dunje ocijediti ali sačuvati vodu u kojoj su barene.
U šerpu koja ne zagorjeva sipati šećer i dvije čaše vode (400 ml) u kojoj su dunje kuvane. Dodati štapić vanile i par karanfilića pa kuvati na srednje jakoj vatri, dok sirup ne počne da se zgušnjava. Dodati i dunje i sve zajedno kuvati sve dok dunje ne dobiju staklastu boju, a sirup se zgusne tako da kapa sa varjače. Slatko tokom kuvanja ne treba mnogo mješati, već povremeno protresti šerpu kao s dunje ne bi raspale. Ali, tokom kuvanja treba smicati pjenicu koja se javlja po rubovima šerpe.
U kuvano slatko od dunja, još toplo, dodati krupno sjeckane orahe, i blago promješati. Presuti slatko u oprane tegle, dobro ih zatvoriti pa pasterizovati. Na dno veće šerpe staviti pamučnu krpu i na nju složiti uspravno tegle. Sipati vode da prelije tegle i pustiti da provri, isključiti kolo a tegle ostaviti do ujutro da se lagano hlade zajedno s vodom. I na kraju teglice pune neodoljivog slatka od dunja složiti u špiz da sa ostalim teglicama drugaricama na hladnom i polumračnom čekaju trenutak kad ćemo ih dohvatiti, otvoriti i uzdahnuti.
Sam miris slatka od dunja dovoljan je da nam oči zasjaje, a samo jedan maleni zalogaj da nas podsjeti kako tako suva i neugledna voćka, kao što je dunja, u sebi krije neopisivu slast. Da nije sve u životu suvo i oporo kao što izgleda. I kako je samo je malo truda potrebno, da ono što zanemarujemo i odbacujemo, okupano našom ljubavlju i pažnjom zamiriše i zablista,i uzvrati nam radošću.
Oktobar 2015:
Ovaj recept šaljem Kristini domaćici sa bloga Domaćiza za vas za učešće u blogerskoj igrici Ajme koliko nas je, sa temom dunja.
Preporučujemo:
Kompot od dunja |
Džem od dunja |
Marmelada i sok od dunja |
Kontonjada tj. kitnkez |