Dobar dan,
Zovem se Vanja, i kako prekoračih četrdesetu shvatih da sve manje pitam a sve više savjetujem. Zato se i odlučih da sa vama podijelim iskustva i stare recepte koji se polako zaboravljaju.
Inženjer sam po struci sa višegodisnjim iskustvom u telekomunikacionoj industriji. Nisam kuvar i nemam nikakve veze sa kulinarstom kao profesijom. Imala sam baku Mađaricu, što ću za trpezom uvijek ponosno naglasiti. Ponosna sam majka tri sina, i sretna žena jednog muža. Oni su moja četiri stuba oslonca.
Ipak, spoj dinamične karijere, i četiri muškarca, od kojih su trojica mali nećejedi, natjerao me je da promijenim taktiku u kuhinji. Željela sam zadržati sva ona divna jela na koje je mirisala bakina kuhinja, i mojim klincima prenijeti dio vlastitog djetinjstva. Rastući u raznim sredinama okružena divnim mirisima i ukusima, zavoljela sam kuhinju i one neobične načine izražavanja pažnje i ljubavi kroz obrok koji pripremate svojima ali i dragim gostima. Nisam prihvatila samo jedan način pripreme jela, već sam odsvakud ‘krala’ pomalo spajajući tako kuhinje Mađarske, Italije, Turske i naravno Crne gore…Istovremeno sam pokušavala i pronalazila metode da olakšam i ubrzam način pripreme tih divnih jela, ali sam u porodični meni dodavala i nove recepte, jer svako vrijeme donosi nešto novo i interesantno.
Većina mojih jela je laka za pripremu, brza, i ostavlja mogućnosti da kad dođete s posla na brzinu zgotovite divan domaći ručak, na kojem bi i mnogi šefovi kuhinja elitnih restorana pozavidjeli. Ne koristim nikakve posebne kuhinjske alatke, niti čuda od namirnica. Vidjet ćete i sami da većinu toga možete kupiti i u obližnjoj prodavnici. Uživam u kuvanju koje je moja obaveza, moj hobi i moja antistres terapija. Uživam i u dekorisanju hrane, a ponajviše u zadovoljnim licima mojih ukućana i prijatelja. I, naravno, u pohvalama. Najsretnija sam kad moji mali ‘mišovi’ kažu: Mama ovo je suuuuper, pravi nam opet!
Na česta pitanja : Kako sve stigneš, kako ti nije mrsko? imam samo jedan odgovor: Svi recepti moje baka Irme počinjali su i završavali istim riječima :
Prvo uzmeš šerpu … i na kraju začiniš sa malo ljubavi.
Ovaj ‘tajni’ sastojak će zaista poboljšati svako jelo. Nadam se da ćete probati neki od mojih recepata, da ćete mi poslati vaše komentare i sugestije,kao i da ćete i vi povesti borbu za vraćanje nedjeljnog porodičnog ručka na trpezarijski sto. Porodica na okupu, zajednički momenti uz domaću supu i još ponešto, su se nekako izgubili u ovom ludom tempu života, pa činjenica da sve manje vremena provodimo zajedno, a ustvari smo sve potrebniji jedni drugima upravo je i glavni razlog da se vratimo kuvanju.
E baš zato, cijelu ovu priču pripremili su za vas:
Vanja Rajković Bojanić koja je sve zakuvala, dok je Miloš Odalović servirao, Branka Turkić dekorisala, a Bojana Letić je bila naša savjest upozoravajući na izazove koje nude prekobrojni zalogaji zadovoljstva….
Uz savjet da budete umjereni u obrocima,a istovremeno potpuno razuzdani u dijeljenju ljubavi i pažnje najbližima,da u svako novo jelo dodate i tajni začin, da uživate u svakom zajedničkom trenutku i zalogaju, prijatno vam želi
Vanja RajBoj
Pingback: Ajme, koliko nas je... REZULTATI za maj 2016. - MIRIS I UKUS