[1]Kad sam davnih devedesetih doselila u Podgoricu, upoznala sam iglice. Malene čudne voćkice, koje su veličinom i oblikom ploda slične maslinama, bojom kestenu, a ukusom jabukama. Ma čudna neka voćka, ukusna i veoma bogata vitaminom C…
Mnogo kasnije saznah da se još zovu i žižule (Ziziphus zizyphus),čičimak i kineska datulja, ipak u Podgorici su to jednostvno iglice…Rastu na vrlo dekorativnim malim stablima, ili grmovima, jednostavne su za uzgoj i ovdje ih ima u mnogim dvorištima… Rakija od iglica jedan je od rijetkih recepata u kojem se koriste ove neobiče bobice…
[2]
- 1 l lozove rakije (oko 2500 kcal ako je 40 vol% alkohola)
- 100 g iglica (žižula, nigdje ne nađosmo kalorijsku vrijednost)
- Kora jedne pomorandže
- Šipka vanile
Ukupno: 2500 kcal
Kako mi komšije rekoše sa iglicama se pravi rakija, i ja to odlučih isprobat.
[3]Tata je taman ispekao domaću lozu, pa ja u jedan litar ubacih malo iglica. Otprilike da napunim bocu do trećine. Bilo je to možda 100-150 g ploda. Ugulih jednu pomorandžu, koju sam prethodno dobro oprala sodabikarbonom i držala u čistoj vodi par sati, pa dodadah i kore pomorandže i na kraju i jednu mahunu vanile.
Sve je ovo stajalo nekoliko nedjelja na terasi i sunčalo se. Ja ponekad u prolazu samo malo promućkah i to je sve.
[4]
[5]
Na kraju sam procijedila rakiju, ostavila malo iglica i vanilu u boci, radi dekoracije, a ostatak bacila. Sad će još malo da se rakija odmara u špaizu pak kad zima stisne, njome ćemo da se grijemo.
Nešto razmišljam, nije ovo liker, nema ni gustinu ni slatkoću, ali nije ni rakija od iglica, jer nije dobijena njihovom fermentacijom, više je to iglicama aromatizovana loza, ali kako ne čuh,ne nađoh , ne smislih pravu riječ …ostade jednostavno rakija od iglica, ako znate, čujete smislite dobar naziv kumujte joj slobodno…
[6]
Preporučujemo:
Liker od rogača [7] [7] |
Kocka ‘Crna Gora’ [8] [8] |
Dvojni C [9] [9] |
Iskra torta [10] [10] |