[1]Znate li šta je štavalj [2]?
Često ga zovu i divlje zelje.
To vam je jedan korov, napasat, pa opet zlata vrijedna biljka.
Fantastičan detoksikant, bogata gvožđem i oksalnom kiselinom, prijatnog je blago kiselkastog ukusa. Najčešće se u kulinarstvu koristi u čorbama i varivima, pri čemu se nerijetko kombinuje sa drugim lisnatim zelenim darovima prirode.
Ljetos, kad sam bila na selu i ležeći u travi sa maslačkom za uvo zadjenutim ugledala sam busen štavlja. Pa iako su momci navijali da neko meso pod sač ubacimo, radoznalo ipak odlučih prvo napraviti pitu.
Pa iako kažu, radoznalost je ubila mačku, ne ispade tako. Eto, ili je štavalj mnogo dobar, a pita od štavlja još bolja , ili ja nisam mačka….ostala je misterija.
- 500 g brašna
- Prstohvat soli
- 1 dcl ulja
- Pola čaše tople vode
- 300 g koprive
- 300 g štavlja
- 3 jaja
- 250 g bijelog sira
- 2 dcl jogurta
- Malčicie praška ze pecivo
- 1 dcl kisele vode
- So
- Pola čaše mlijeka
- 1 kašika putera
[3]
Ja sam štavalj kombinovala sa koprivom. Kad su se na livadi družili, pomislih neće se ni u piti posvađati.
Detaljni opis sukanja kora za pitu možete pročitati ovdje [4]. Ukratko, umijesite glatko tijesto, podijelite ga na par loptica (ja sam spremala četiri) dobro nauljite i ostavite ih u plastičnoj kesi da odstoje i odmore oko pola sata.
[5]Taman to vrijeme iskoristite za spremanje fila. Štavalj i koprive očistit ei sitno narežete pa posolite da puste višak tečnosti.
Umutite jaja, sir i jogurt, dodate i malčice praška za pecivo i pola čaše kisele vode, a onda i pripremljene štavalj i koprivu koje ste rukama dobro ocijedili , i sve dobrano izmiješate
Razvučete (razvlačiti = sukati) kore, blago ih pouljite i pobacate fil ravnomjerno po korama, pa zarolate.
Ja sam pravila četiri manje pite i jedan do drugog sam spremljene zvrkove ređala u pouljen pleh. Obično se pita peče na 200C , oko 20-30 min, tj dok lijepo ne porumeni. Ova pita bila je dupli eksperiment- em je bila od nama dosada nepoznate livadske biljke, em smo je pekli ispod sača, a tu nema regulacije toplote, već poklopiš pa šta bude da bude. A bilo je mnooogooo dobro.
Pečenu pitu još vruću treba zaliti prokuvanim mlijekom i puterom, i ostaviti je da se polagano prohladi.
Nama je eksperiment uspio, pita je bila savršena, a kako i neće kad je u njoj sve domaće od jaja i sira do štavlja i koprive ubrane na proplanku uzviše kuće. Pita bijaše slatka, prste da poližeš, i mi joj ni vreloj ne mogasmo odoljeti, pa smo se morali i kiselim mlijekom [6]hladiti, domaćim, a kojim bi drugim…
[7]
Preporučujemo:
Pita savijača od koprive [4] [4] |
Heljdina pita sa koprivama [8] [8] |
Sirnica by AnaM [9] [9] |
Voćna pita [10] [10] |