Prije par mjeseci uveli smo novinu u kancelarijsku ishranu. Prestali smo kupovati razne drndalice , čipsiće i smokiće i uveli zdravi režim  ishrane. Svakog ponedjeljka, tako bismo kupili par kilograma voća i uživali u njemu do kraja radne nedjelje.

Jednog  petka radujući se vikendu i pakujući kući s posla, shvatismo da su ostale 3-4 banane u kancelariji koje će strunuti do idućeg ponedjeljka.  Što ćemo s njima, kome treba par tačkastih banana u petak popodne?

I onda mi sinu ideja, sjetih se da sam davno čula za banana bread, ili ti hljeb od bananana. Čudno mi zvučalo, nekako nespojivo, a opet neobično i zanimljivo, pa sam pomislila da bi to trebalo probati. Jednom , nekad. I eto, sudbina je uredila da to bude ovog vikenda… banane su bile spremne, ja bez obaveza , vrijeme kišno i tmurno…. taman za pravljenje hljeba, drugačijeg, neobičnog, mirisnog i zavodljivog… i rekoh kolegama, banane idu sa mnom, kusur ćete dobiti u ponedjeljak…

• 250 g oštrog brašna
• 1 prašak za pecivo
• 30 g kakaa
• 200 g smeđeg šećera
• 3 zrele (tačkaste) banane
• 125 g putera
• 3 jaja
• 70 g oraha
• Prstohvat soli
• 1 vanil šećer
• Kašičica cimeta
• 1/3 kašičice đumbira

Za dekoraciju (nijie obavezno):

• 2 nezrele banana
• 7-8  karamela

Recept nisam imala spreman, ali malo googlanja, i miksanja različitih ideja, doveo je do ovoga što vam pišem.

Neki su recepti bili sa puterom, neki sa uljem…izabrah puter. Neki su sadržavali pavlaku, ja je preskočih. Neki s obiljem začina, neki bez njih, odlučih se za cimet i đumbir. Par njih je imalo i čokoladu ili kakao, i to mi se dopalo… i konačno uključih rernu.

Rastopih puter pa kad se prohladio, a još je tečan bio, dodah  jaja  i šećer i umutih. Onda dodah brašno, prašak, so i začine pa umutih sve u glatku smjesu. Posebno sam u blenderu isjeckala (ne presitno) orahe pa i njih dodala , a zatim umiksala banane. Uz njih sam dodala i kakao i na kraju sve mutila par minuta da se dobije glatka smjesa. Smjesa je malo gušća i nekako ljepljiva.

Kalup za hljeb sam obložila pek papirom i usula u njega pripremljenu smjesu.

 Nekako mi je sve ovo izgledalo nekako previše jednostavno, pa sam dodatno izrezala dvije nezrele banane na kolutove i utisnula ih u tijesto. I konačno je banana bred bio spreman za rernu.

Pekla sam ga na 180 C sat vremena. Zadnjih 10 minuta sam preko banana bred-a pobacala komadiće karamela, ideja mi je bila da se rastopi i onako pomalo curka sa strana, ali su se karamele kristalizovale i napravile prhku koricu. Što je iako neočekivano,dalo neki interesantan šmek ovom sočnom i mirisnom kolaču. Karamele sam koristila domaće, pa je možda i to razlog njegovoj neočekivanoj reakciji…

Kako god banana bred topal egzotičan i omamljujuće mirisan ušao je na našu trpezu u velikom stilu, osvojio naša srca i nepca – za tili čas, bez zadrške, bez udvaranja, bez koketiranja, jednostavno, čim smo ga namirisali znali smo da nam se dopada.

A kolege, e daleko je bilo do ponedjeljka, i ja jedva sakrih par kriški da bih održala obećanje, i kusur od tačkastih prezrelih banana odnijela u kancelariju. Nije im ostalo mnogo za isprobavanje, malo ali dovoljno da i oni zadovoljno klimnu glavom, nisu te tačkaste banane za bacanje, mnogo slasti još mogu da nam pruže…

Preporučujemo:

Domaće karamele

Fructification

Prženice

Čokoladni kapkejks