[1]Kako klinci rastu to im se i ukusi mijenjaju. Sve više idu ka jakoj i dobro začinjenoj hrani. Postaju pravi mali gurmani, koji sasvim jasno znaju šta vole a šta ne. Paste su vjerujem omiljeni obrok većini klinaca, a moji su se osmjelili i počeli da zanovjetaju, hoće slanije, intrigantnije, pikantnije… Ne vozimo više zamišljene kamione, avione, koji moraju da ulete u garažu, ne režemo zalogaje na brodiće, kuce, mace… sad kad sjednemo za sto , navalimo kao rudari, udarnički ali s merakom…
Tako, udovoljavajući njihovim željama, nastade pasta u pikantnom paradajz sosu sa slaninom… ili kako bi oni samo kratko zapovjedili… ona- sa slaninom…
[2]5 dcl paradajz sosa sa bosiljkom- 150 g dimljene slanine
- 2 glavice crnog luka
- 2-3 češnja bijelog luka
- So i biber
- Prstohvat šećera
- Kašičica mljevene crvene paprike
- Chilly papričica
- Kašičica sitno sjeckanog svježeg bosiljka
- Kašičica sitno sjeckanog svježeg peršuna
- Kašičica suvog origana
- 50 ml ulja
- 500 g Fusilli paste
Da budem iskrena, i meni je ova pasta visoko na listi sviđnja. Volim u njenu pikantnost i bogatsvo ukusa, a volim i da je spremam, ne uzimam mi mnogo vremena, može sos da se pripremi unaprijed, može i u duploj količini pa da se zaledi… I tako mi često iskoči kao kec iz rukava.
[3]Luk , jedan i drugi sitno isjeckam, a najčešće u sjecku pa propžim kratko na ulju. Luk pustim da se dinsta dok ne izrežem sitno slaninicu. Sad sam već navikla pa kad kupujem slaninu zamolim i da mi je izrežu na tanke kriškice. Posle ju je lako dodatno usitniti i dodati na luk. Par minuta pržim zatim zajedno slaninu i luk, miješajući, i pazeći da slanina na izgori.
Zatim dodam začine: origano, biber, crvenu mljevenu paprika, a so veoma pažljivo… tek kad procijenim koliko je slanina soli pustila. I naravno prstohvat šećera. Da ublaži kiselost paradajza. Zatim dodajem malčice bosiljka i peršuna, i sjeckane čili papričice. I ona ide polagano, lakše ju je dodat nego oduzet -:)
Na kraju sve zalijem paradajz sosom i ostavim na tihoj vatri da krčka 15-20 minuta.
[4]Ispostavilo se da je duboka Stone legend [5] šerpa idealna za kuvanje paste, a cjediljka koja dođe u kompletu olakšava cijelu priču, dok je tiganj iz Stone legend porodice odličan izbor za pripremu sosa. Savršeno dubok da se sos ukrčka a neprijanjajuća kamena podloga osigurava da neće luk i slanina zagoriti tokom dinstanja.
[6]Tad pristavim i vodu da se kuva za pastu, a kad provri voda dodam kašičicu soli i pastu. Kuvam oko 5-7 minuta, uglavnom poštujući uputstvo sa kesice, jer je pasta mnogo ljepša kad se ne prekuva.
[7]Pred kraj kuvanja paste, 1-2 kutljače vode u kojoj je pasta kuvana dodam u sos , tad mogu i pastu da ocijedim. Prelijem zatim pastu sosom i na toploj ali ugašenoj ringli 1-2 minuta dobro izmješam. To vrijeme je potreno da se pasta dokuva i djelimično upije sos.
Prilikom serviranja, toplu pastu posipamo peršunom, bosiljkom, chillyem… kako ko voli… a klinci počesto znaju i naribati trapista… kako god, svakom bude po meraku, pa svi siti , nasmijani i veseli ustanu posle završenog obroka…
[8]Post nasta u saradnji sa Delimanom [5].
Preporučujemo:
Pasta all’Arabiata [9] [9] |
Pikantna tuna pasta [10] [10] |
Pasta Primavera [11] [11] |
Pasta u sosu tri sira [12] [12] |